Šta želiš ti od mene, pitala sam. Bilo je to u vreme kad sam priznala sebi da više ne želim da budem sama i kada se niotkuda stvorio red kandidata.
Mrmljao je i frfljao pokušavajući da me odvuče u krevet a da to ne predstavlja nikakvu obavezu - ja živim sam i to ne bih menjao, možda, ako… Meni je potrebna nežnost, prekinula sam ga, možeš li to da mi daš? Nije razumeo.
Doktor filozofije je video i čuo samo sebe. Voleo je zvuk svog glasa i nije znao šta bi sa ženom, čak ni sa običnom.
Sledeći me je video kao trofej kojim bi se hvalio vozeći svoj autobus na dugim medjunarodnim linijama. Nismo ni stigli do nežnosti, zapetljali smo se u raspravu o menjaču kod spratnih autobusa.
Kako izlaziš na kraj sa tim, mislim, sa potrebom za nežnošću, pitala sam onoga za koga ću se udati. Čuvam decu svojih prijatelja. Deca stostruko vraćaju ljubav i nežnost - znao je. Izvesno vreme smo jedno drugom ispunjavali tu ogromnu prazninu. A onda se nežnost pretvorila u seks. To je isto, ubedjivao me je uzalud.
Nežnost može biti uvod u seks. Ako je tako, dogodi se da popuste blokade, padnu ograde i seks bude jedan od sto. Tada više ništa nije važno. Ali nežnost najčešće postoji sama po sebi, ona nema pol, ona je prosto susret dva bića. O tome sam ti pričala.
|
